Hronična neodlučnost može biti frustrirajuće i neodoljivo iskustvo. Ona može biti toliko ometajuće iskustvo da onemogućava ili znatno otežava donošenje čak i najjednostavnijih odluka. Ovo može dovesti do hroničnog osećanja zakočenosti, zaglavljenosti i bespomoćnosti da se izborimo sami sa sobom. Ovo su neki od potencijalnih uzroka hronične neodlučnosti:
1) Perfekcionizam: Pokušaj da se donese savršena odluka može biti neodoljiv i dovesti do neodlučnosti.
2) Strah od neuspeha: Strah od donošenja pogrešne odluke ili neuspeha može izazvati oklevanje.
3) Nedostatak informacija: Neposedovanje dovoljno informacija ili neznanje kako da prikupite potrebne informacije može izazvati neodlučnost.
4) Poteškoće sa donošenjem odluka: Neki ljudi mogu imati poteškoća sa donošenjem odluka uopšte, bez obzira na situaciju.
5) Spoljni faktori: Spoljašnji faktori kao što su pritisak drugih ili donošenje odluka sa visokim ulozima mogu doprineti neodlučnosti.
Ako se borite sa hroničnom neodlučnošću, možda će vam biti od pomoći da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. U psihoterapiji, obučeni stručnjak za mentalno zdravlje može započeti rad sa pojedincem kako bi istražio osnovne uzroke njegove neodlučnosti i razvio strategije za njeno prevazilaženje.
Različiti pojedinci se bore sa neodlučnošću iz različitih razloga. Zbog toga, a i zbog generalnih individualnih razlika, neće svaki pristup biti podjednako efikasan za svakog pojedinca. Imajući to u vidu, evo nekoliko potencijalnih strategija koje psihoterapeut može koristiti da pomogne osobi da prevaziđe neodlučnost:
1) Identifikovanje osnovnog uzroka neodlučnosti: da li je povezana sa određenim događajem ili situacijom, ili je to opštiji obrazac koji je uočljiv u širokom opsegu različitih životnih situacija? Razumevanje osnovnog uzroka nečije neodlučnosti može pomoći osobi da razvije ciljane strategije za rešavanje datog problema.
2) Rad na razvijanju procesa donošenja odluka: Osoba može da radi sa svojim terapeutom na razvijanju strukturiranog procesa za donošenje odluka. Ovo može uključivati razlaganje odluke na manje korake, promatranje i procenjivanje prednosti i nedostataka različitih opcija, ili postavljanje specifičnih kriterijuma za donošenje izbora.
3) Rad na svesnosti: Svesnost može pomoći osobi da fokusira svoju pažnju na sadašnji trenutak i donosi odluke sa mesta jasnoće i smirenosti. Terapeut bi mogao da podučava klijenta tehnikama pojačanja svesnosti, kao što su meditacija ili duboko disanje, kako bi pomogao osobi da prevaziđe neodlučnost.
4) Rad na izgradnji samopouzdanja i samopoštovanja: Nisko samopoštovanje i nedostatak samopouzdanja mogu doprineti neodlučnosti. Ukoliko se ispostavi da je ovo relevantno za klijenta sa kojim terapeut radi u datom trenutku, on tada može raditi sa osobom na razvijanju strategija za izgradnju samopouzdanja i samopoštovanja, te to može doprineti većoj sigurnosti i sposobnosti za preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke, i stajanje iza svojih izbora.
5) Terapeutski odnos kao odnos koji podržava: Može biti od pomoći da razgovarate o odlukama sa prijateljem ili članom porodice od poverenja. Terapeut takođe može pružiti prostor podrške i bez osude za diskusiju i istraživanje različitih opcija. Ponekad se zapletemo u neodlučnost jer stavljamo preveliki pritisak na sebe i sebi poručujemo da je strašno što smo neodlučni, da nikako ne smemo biti neodlučni, i da, ako to jesmo, to predstavlja nešto strašno i nešto sramotno. Ponekad je rešenje „jednostavno“ i podrazumeva prosto raspetljavanje i slaganje svega što je u nama, u prisustvu druge osobe koja obezbeđuje siguran prostor za isto.
Važno je pomenuti i da izbegavanje odluka ili odlaganje donošenja istih može biti jedan od problema. Ovo se može razviti iz različitih razloga, kao što su strah od donošenja pogrešne odluke, nesigurnost šta treba učiniti ili nedostatak poverenja u sposobnost da se donese dobra odluka. Ovakav tip neodlučnosti može dovesti do stresa, anksioznosti i frustracije i može imati negativne posledice, kako na lične, tako i na profesionalne ciljeve.
Da bi se prevazišla neodlučnost, može biti od pomoći da se identifikuje osnovni uzrok oklevanja i direktno ga reši. Ovo može uključivati već pomenuto traženje podrške ili pomoći od drugih, postavljanje jasnih ciljeva i prioriteta i razvoj plana akcije. Ono što takođe može biti od pomoći, jeste prepoznavanje da je pravljenje grešaka prirodan deo procesa učenja i donošenja odluka, i da kao takav donosi mogućnosti za učenje i poboljšanje, rast i razvoj.
Prevazilaženje neodlučnosti proces i da može trajati duže ili kraće, zavisno od ključnog problema i pojedinca. Obučeni stručnjak za mentalno zdravlje može pružiti podršku i smernice dok osoba radi na razvijanju sigurnijih veština donošenja odluka.
Literatura:
De Rosis, L. E. (1985). Overcoming Indecisiveness: The Eight Stages of Effective Decision Making, Theodore Isaac Rubin MD New York: Harper & Row 1984 25. American Journal of Psychoanalysis, 45(2), 191-192.
Lauderdale, S. A., Martin, K. J., & Moore, J. (2019). Aversive indecisiveness predicts risks for and symptoms of anxiety and depression over avoidant indecisiveness. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 37(1), 62-83.