Prečesto mi se dešava da mi klijenti prijave da su čitali pomalo o geštalt terapiji, ali da su ostali zbunjeni u vezi toga kako ona zaista izgleda u praksi. Zbog toga sam odlučila da ovome posvetim još jedan post, u nadi da će pomoći razjašnjenju. Naime, geštalt terapija je oblik psihoterapije koji se fokusira na pomaganje ljudima da postanu svesniji svojih misli, osećanja i ponašanja u sadašnjem trenutku. Razvili su ga Fric Perls, Lora Perls i Pol Gudman 1940-ih i 1950-ih godina.
Geštalt terapija se zasniva na ideji da su ljudi po svojoj prirodi kreativni, snalažljivi i sposobni da pronađu rešenja za sopstvene probleme. Ona naglašava važnost sposobnosti vraćanja prisutnosti i svesnosti u „ovde i sada“, nasuprot konstantnog lutanja po mislima o prošlosti ili brizi o budućnosti.
Geštalt terapija se često koristi da pomogne ljudima da prevaziđu probleme kao što su anksioznost, depresija, problemi u vezi, stres i slično. Ona takođe može biti od pomoći ljudima koji žele da bolje razumeju i izraze svoje emocije, poboljšaju svoje komunikacijske veštine i pronađu smisao i svrhu u svom životu.
U geštalt terapiji, terapeut pomaže klijentu da identifikuje i istraži svoje misli, osećanja i ponašanja u sadašnjem trenutku. Ovo može uključivati korišćenje tehnika kao što su igranje uloga, eksperimentisanje i druge geštalt tehnike, kako bi se klijentu pomoglo da postane svesniji svojih iskustava i razvije nove načine razmišljanja i ponašanja. Tehnike geštalt terapije su dizajnirane da pomognu ljudima da identifikuju i izazovu obrasce razmišljanja i ponašanja koji im možda nisu korisni, kao i da razviju nove načine interakcije sa svetom oko sebe.
Neke uobičajene tehnike koje se koriste u geštalt terapiji jesu:
– Tehnika prazne stolice: Ovo uključuje terapeuta i klijenta i jednu praznu stolicu. Od klijenta se traži da zamisli da neka osoba ili možda čak deo njega samog sedi u pomenutoj praznoj stolici, i da se zatim upusti u dijalog sa tom osobom ili delom sebe. Ovo može biti od pomoći za istraživanje i izražavanje konfliktnih osećanja ili misli, za završavanje nezavršenih poslova ili „oslobađanje“ zablokirane energije koja nas iscrpljuje i ne da nam da nastavimo dalje.
– Igranje uloga: Ovo uključuje da terapeut i klijent preuzimaju različite uloge i međusobno komuniciraju na strukturisan način. Ovo može biti koristan način za istraživanje i uvežbavanje novih ponašanja i načina interakcije sa drugima.
– Vežbe svesti o telu: Geštalt terapija često naglašava važnost obraćanja pažnje na fizičke senzacije i govor tela, jer oni mogu pružiti vredan uvid u misli i osećanja osobe. Vežbe svesti o telu, odnosno telesne svesnosti, mogu pomoći pojedincima da postanu više usklađeni sa sopstvenim telima i porukama koje šalju drugima, kao i da bolje „čitaju“ poruke koje im sopstvena tela šalju.
– Kreativno izražavanje: Geštalt terapija često uključuje upotrebu umetnosti, muzike ili drugih oblika kreativnog izražavanja kao načina da se istraže i izraze misli i osećanja koja je teško preneti rečima.
– Grupna terapija: Geštalt terapija se takođe može sprovoditi u grupnom okruženju, gde pojedinci mogu zajedno da istražuju i podržavaju rast i razvoj jedni drugih.
Važno je napomenuti da su tehnike geštalt terapije samo jedan deo procesa geštalt terapije i da će specifične tehnike koje se koriste zavisiti od potreba i ciljeva pojedinačnog klijenta.
Evo jednog primera kako se geštalt terapija može koristiti u terapijskoj sesiji:
Klijentkinja, Marija, bori se sa osećanjem anksioznosti i nesigurnosti u svojim odnosima. Tokom seanse geštalt terapije, terapeut može pomoći Mariji da postane svesnija svoje anksioznosti tako što će se fokusirati na svoje telesne senzacije i emocije u sadašnjem trenutku. Terapeut bi tada mogao pomoći Mariji da istraži misli i uverenja koja doprinose njenoj anksioznosti, kao što je strah od napuštanja ili uverenje da nije dovoljno dobra.
Kroz proces geštalt terapije, Marija bi mogla da shvati da njenu anksioznost podstiču misli i uverenja koja je usvojila iz prošlih iskustava, a ne trenutna situacija. Ove misli i uverenja su verovatno nekada bila od koristi (odnosno, tu su s razlogom) ali sada možda više nisu. Zato je vreme da im se na svojevrstan način zahvalimo i da se sa njima pozdravimo. Uz podršku terapeuta, Marija bi tada mogla da radi na tome da prvo prihvati, a zatim izazove i promeni ove misli i uverenja, kao i da nauči da reaguje na situacije emocije na nove načine koji bi za nju bili adaptivniji.
Nemoguće je prikazati čitav terapijski proces u jednom kratkom postu, ali se nadam da je gorenapisano poslužilo makar malo boljem pojašnjenju toga kako ovaj proces izgleda. Ukratko, geštalt terapija ima za cilj da pomogne pojedincima da razviju veći osećaj samosvesti i lične odgovornosti, kao i da steknu uvid u načine na koje njihova prošla iskustva utiču na njihov sadašnji život.
Literatura:
Yontef, G., & Jacobs, L. (1989). Gestalt therapy. Current psychotherapies, 4. Fagan, J., & Shepherd, I. L. (1970). Gestalt therapy now: Theory, techniques, applications.